Miroslav Lekić o premijeri filma „Ruski konzul“: Žarko i ja smo se sinoć ponovo sreli!

Drama koja opisuje početak krize na Kosovu „Ruski konzul“ zatvorila je 52.Fest. U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, reditelj Miroslav Lekić otkriva kakve su ga emocije preplavile tokom premijere, dok Vuk Drašković objašnjava da li će današnje generacije razumeti šta se dešavalo između Srba i Albanaca pre 50 godina.

– Za mene je bio ponovni emotivni susret sa Žarkom Lauševićem; nas dvojica smo se sinoć ponovo sreli. Sve je postalo jasno kada je cela dvorana Doma sindikata spontano ustala i odaplaudirala jednom velikom umetniku i glumcu, što je pokazalo da je Žarko tu i da nije otišao, da će uvek biti s nama. Cele večeri sam bio u njegovom znaku, posvećena njemu – kaže Lekić i otkriva da li mu je premijera bila tužna.

– Bio sam tužan, nisam do kraja uživao. To sam negde i ranije ispričao, da su Žarko i ja u tom našem dugogodišnjem prijateljstvu doživeli na hiljade lepih stvari, ali nikada nismo imali sreće sa filmovima. Ne govorim o kvalitetu filmova, već nam se nikada nije dalo da uživamo u rezultatu, vreme je radilo protiv nas. Sećam se 1993. kada sam dobio sve nagrade u Herceg Novom koje postoje, a ja se nikada gore u životu nisam osećao, jer se četiri dana pre toga dogodilo ono sa Žarkom. Pa, 1999. godine, pet dana posle naše premijere koja je bila uspešna, počelo je bombardovanje. Onda smo se razišli, on je otišao u Ameriku i evo sada posle četiri godine zajedničkog sanjanja, truda, rada, on nije uspeo da dočeka premijeru – zaključio je Lekić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Da li će današnje generacije razumeti šta se dešavalo izmedju Srba i Albanaca pre 50 godina i hoće li razumeti šta se dešava danas?

– Hoće i neće. Hoće jer će saznati o mnogim stvarima koje se tada nisu mogle znati, a neće jer ipak je neko drugi razbio Jugoslaviju, a to je najveći zločin, koji istorija, onima koji su je razbili nikada neće moći da oprosti. I u filmu i u romanu. To su sedamdesete i osamdesete, pokazuju erupciju kosovskog vulkana, čija će se lava, iako tih delova nema u filmu i romanu, razliti po čitavoj onoj državi i dovesti do toga do čega je dovela. Topot te strašne nesreće koja dolazi, uverljivo se oseća u filmu, a gotovo proročki nagoveštava u romanu rečima dr Jugovića, koji kaže: „Zbog Kosova sam postradao na Kosovu, zbog Kosova sam proteran sa Kosova, zbog Kosova sam izgubio i Kosovo“ – kaže Drašković i dodaje:

– Nadam se seriji jer nije moglo sve da stane u seriju, snimljeno je mnogo toga i snimljen je jedan veliki zločin, koji ćemo videti u seriji. Na Savin dan 1949. godine u izvedbi Udbe, a Kosovo tada nije ni pokrajina nego autonomna oblast i po naredbi srpskih komunista, minirana je crkva Zadušnica, za oko nekoliko hiljada srpske dece, koja su poumirala od gladi i studeni, kada se u velikom ratu srpska vojska preko Kosova i Albanije, povlačila prema Jadranskom moru. Od cigala te crkve, opet po naredbi srpskih komunista tada, ozidani su javni toaleti u Đakovici. To je snimljeno i ja se međutim nadam da će biti snimljeno i prikazano, kako je u organizaciji te iste Udbe i po naredbi državnog vrha Srbije 1988. u decembru u kafiću „Panda“ u Peći, obavljena streljanje srpskih đaka. O tom zločinu se sve zna, ali se ćuti. Krivci ne smeju da budu imenovani, niti ima bilo kakvog krivičnog progona, niti za one koji su nam streljali đake, decu u Peći, niti su ikada odgovarali oni koji su napravili taj stravični zločin u Đakovici – kaže Vuk i dodaje da je poruka filma „Ruski konzul“ veoma jasna:

– Srpski i albanski ugao se podudaraju. Krivica nije jednostrana, naravno, osnovna krivica koja se iz filma vidi jeste u ondašnjem uređenju, kao što je na državnom uređenju, glavna krivica na onome što će se događati devedesetih godina. Film, zapravo, se završava jednom ubedljivom i strašnom porukom koju će mladi sigurno zapamtiti: u istom danu jedna pored druge su dve kolone ljudi, koji ispraćaju na groblje ubijene u srpsko-albanskim obračunima. Poruka je veoma jasna, nema ni jednima ni drugima sreće na Kosovu, ako i jedni i drugi grobovima i sahranama dokazuju da je Kosovo samo njihovo – zaključio je Vuk Drašković u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.