Lea Kiš: Tokom bombardovanja sam zbog stresa izgubila bebu i jedva izvukla živu glavu!

25 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije budi duboke emocije i sećanja kod svih građana Srbije. Ova tragedija, koja je zauvek urezana u istoriju, ostavila je gorak ukus u srcima i dušama mnogih.
Noć između 22. i 23. aprila 1999. godine donela je tragediju i strahotu koja je zauvek promenila tok događaja. NATO je zasuo bombama zgradu Radio Televizije Srbije , uzrokujući smrt šesnaestoro zaposlenih osoba RTS-a. To nije bio samo napad na objekat, već i na slobodu izražavanja i temelje novinarske profesije.
Jedna od osoba koja je bila direktno suočena sa tom traumom je i novinarka Lea Kiš, koja je u emisiji ‘Prvi red’ na televiziji K1 podelila svoje sećanje na te strašne trenutke.
– Imali smo u to vreme neku vrstu ultimatuma da moramo svakodnevno da odlazimo i da se javljamo na posao, makar se samo upisivali i ispisivali, jer nismo imali neke prevelike obaveze. Tada sam bila u zabavnoj redakciji i ona se nije emitovala iz opravdanih razloga, ali morali smo da se prijavimo i odjavimo, ne bi li na taj način ostali u stalnom radnom odnosu, jer ako se ne pojavimo, smatralo se da smo ili otišli iz zemlje ili ne želimo da dolazimo na posao, zbog rizika – kaže Lea i otkriva da je zbog stresa nakon saznanja da je bombardovan RTS, izgubila bebu:
– Nisam mogla da podelim tugu sa svojim kolegama, jer se i meni desila jedna izuzetno teška situacija, a to je da sam pri saznanju da se to desilo, nažalost, izgubila bebu – kaže i dodaje da je operaciju jedva preživela.
– Sutradan sam hospitalizovana, imala sam dve operacije, jedva izvukla živu glavu i ostala bez nerođenog deteta – kaže Lea i dodaje da RTS nakon bombardovanja nije bio više isti:
– Više to nikada nije bila televizija u kojoj smo se radovali i imali neke lepe uspomene. Prosto, ostala je jedna mučna situacija i nikada nismo mogli više da nađemo radost koju smo imali, barem ja – zaključila je Lea Kiš u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1.