Koliko ljudi u Srbiji godišnje oboli od raka koštane srži?

Multipli mijelom je drugi po učestalosti hematoloških malignitet, od koje godišnje u Srbiji oboli oko 500 pacijenata, čak 40 posto pacijenata su mlađi od 65 godina. Ukoliko se bolest otkrije na vreme, sprečavaju se komplikacije bolesti i obolelima se pruža normalan i kvalitetan život.

Hematolog doktorka Aleksandra Sretenović iz Kliničkog centra Srbije u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, objasnila je šta ova bolest predstavlja, kako je prepoznati i kakve su njene posledice.  

–   Za sve onkološke bolesti, jako je bitno postaviti dijagnozu u pravo vreme. Ako se bolest otkrije na vreme, veća je mogućnost pravovremenog i adekvatnog lečenja, samim tim mogućnost je veća da uvedete bolesnika u stanje remisije – kaže doktorka i objašnjava kako dolazi do oboljenja:

– To je jedno retko oboljenje uopšte, ali kada gledamo hematologiju, drugo je po učestalosti. Radi se o malignom preobražaju jedne vrste belih krvnih zrnaca. To znači da se radi o malignoj bolesti koštane srži, gde praktično buja jedna vrsta belih krvnih zrnaca koju zovemo plazmociti, a koja je odgovorna za imuni sistem. Pošto oni u velikoj meri bujaju, nema prostora u koštanoj srži za razvoj normalnih elemenata krvne slike i upravo se to u medicini zove fenomen potiskivanja. Na terenu fenomena potiskivanja, pošto buja maligna ćelija, nema prostora za razvoj dominantno crvene krvne loze, zbog čega pacijenti imaju anemiju. Ti plazmociti u normalnim uslovima stvaraju imunoglobuline, odnosno antitela koja nas štite od infekcije. U slučaju bolesti, pošto ih ima mnogo, stvaraju se nekontrolisano velike količine tih imunoglobolina, ali oni nisu funkcionalni. Zbog toga, pacijenti imaju česte infekcije. Sa druge strane, kada se uradi laboratorija, te velike produkcije imunoglobulina imaju visoke ukupne proteine i to je jedan od razloga za tu trocifrenu ubrzanu sedimentaciju – objašnjava dr Aleksandra Sretenović i dodaje:

– Razlog bolesti se i dalje ne zna. Postoje neke indicije na koje se sumnja, a to su izloženost jonizujućem zračenju, neka porodična predispozicija, posebno za mijelom i hronično limfocitnu leukemiju, gde je pokazano da ukoliko u porodici ima obolelih nešto je veća učestalost nego u opštoj populaciji, ali generalno uzrok nije poznat. Jedan od okidača može biti neko ko je sklon čestim infekcijama, ali direktan razlog ne postoji. Zbog toga je i uspešnost lečenja kod nas ne adekvatna, tako da naše lečenje nije kauzalno, nego posledično. 

Simptomi raka koštane srži

– Multipli mijelom je jako podmukao, posebno ako se radi o mlađim osobama. Kod starijih osoba obično postoji jedna slabost, malaksalost i anemija. Može da se vidi pogoršanje od ranije poznate hronične bubrežne slabosti i u laboratorijskim analizama lekari obično vide uporne trocifrene sedimentacije eritrocita.  Jedan od glavnih simptoma bolesti mijeloma je bol u kostima duž kičmenog stuba. To znači, da starija osoba sa anemijom, ubrzanom sedimentacijom i bolovima u kostima bi trebalo da se javi lekaru radi daljih ispitivanja, posebno ako se uz to nađe i povišana koncentracija ukupnih proteina u labarotorijskim analizama. Kod mladih ljudi, simptomi su slični. Obično to bude anemija, slabost, malaksalost. Ti koštani bolovi, prvo završe kod nekog drugog specijaliste, jer se retko odmah pomisli na teško maligno oboljenje. Odredi se neka fizikalna terapija, ako neda rezultate, onda neka sufisticirana radiografska dijagnostika, koja pokazuje promene koje su specifične za ovu bolest.

Mijelom se ne može izlečiti, ali se može normalno živeti

–  Mijelom nažalost nije izlečivo oboljenje, ali ako se otkrije na vreme, što znači da nema teških komplikacija bolesti, da nema teške opsežne bolesti i bubrežne slabosti, u tom smislu postavljena dijagnoza može bolest da uvede u jedno hronično mirno stanje. Naša borba za nove lekove jeste, da ta remisija bude što dublja i da što što duže traje, što znači da može da ima karakter jedne dobro kontrolisane hronične bolesti. 

Kvalitet života 

– Ako nema komplikacija, ljudi mogu normalno socijalno i radno da funkcionišu.

Lekova u Srbiji ima, ali samo za prvu terapijsku liniju

– Nije nam sve dostupno. Prva terapijska linija je sada pokrivena, to su trojne kombinacije. Imamo mogućnost primene nečega što je osnova za lečenje, a to su inhibitori protazoma. Međutim, kada se bolest ponovo vrati, kada su u pitanju recidivi, tu nemamo sve ono što bi bilo neophodno. Imamo na raspolaganju imunomodulatorne lekove, ali ne možemo ih kombinovati sa imunološkom terapijom koja je najsavremenija. Ministarstvo zdravlja i Republički Fond, ulažu napore da ti inovativni lekovi u budućnosti pacijentima budu dostupniji. 

Doktorka ističe da osobe koje boluju od multipli mijeloma, normalno mogu da funkcionišu, ali i savetuje da ukoliko postoji osežno koštana bolest, pripaze i izbegavaju fizičke napore

– Bolesnici mogu najnormalnije da funkcionišu, najnormalnije su sposodni za rad, s tim ako postoji osežno koštana bolest, moraju da čuvaju kosti. Nema preteraneog aktivnog vežbanja, podizanja tereta i moraju se čuvati od infekcija, jer spadaju u grupu osetljivih osoba na bakterijske i virusne infekcije – zaključila je dr Aleksandra Sretenović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.