Gotovo dve milijarde ljudi je ugroženo: Evo koji su efekti nedostatka joda u organizmu!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedostatak joda je glavni uzrok oštećenja mozga u detinjstvu, što dovodi do poremećenog kognitivnog i motoričkog razvoja. Nedostatak joda u trudnoći, izaziva kasnije, kod dece, ozbiljne probleme u razumevanju i čitanju, slabiju koncentraciju i smanjenu sposobnost pamćenja. Neophodno je da trudnice unose dovoljno joda kroz ishranu, jer je jod ključni nutrijent u procesu razvoja fetusa, posebno u vezi sa neurološkim razvojem, podseća SZO.

Nedostatak  joda može da dovede do problema sa koncentracijom, pamćenjem i poremećajima raspoloženja. Nizak nivo hormona štitne žlezde povezan je sa depresijom i anksioznošću. Niski nivoi  hormona T3 i  T4, negativno utiču na nivo serotonina i dopamina. Svi ovi neurotransmiteri utiču na kogniciju, umor,  ponašanje, raspoloženje.

Najnovija globalna procena SZO je da 1,88 milijardi ljudi, uključujući 241 milion dece školskog uzrasta ima nedovoljan unos joda u ishrani. Nedostatak joda  podjednako pogađa i razvijene zemlje i zemlje u razvoju (Andersson M, Karumbunathan V, Zimmermann M.-  Globalni status joda – Journal of Nutrition ).

Upravo zbog ovih štetnih efekata na razvoj mozga 58. Svetska zdravstvena skupština je donela rezoluciju kojom se poziva na obnovljene napore međunarodne zajednice, uključujući SZO i UNICEF, na rešavanju nedostatka joda putem edukacija javnosti i razvijanja snažne posvećenosti organa javnog zdravlja.

Kako osigurati pravilan unos joda?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mikrograma joda, dok se trudnicama preporučuje duplo više, 300 mikrograma.

Jod ne može da se stvori u organizmu i neophodno je da se svakodnevno unosi ishranom.  Najbogatija jodom je hrana morskog porekla (posebno bakalar,  losos, morske alge, rakovi i školjke).