Glumica Andrijana Videnović: Još uvek osećam miris “Sivog doma”!

Glumica i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Andrijana Videnović prvi put se na filmskom platnu pojavila kada je imala 20 godina. Ostvarila je brojne značajne uloge, poput onih u u seriji “Sivi dom”, filmu “Više od igre”, „Varljivo leto 68“, a nakon pauze od 15 godina vratila se u velikom stilu ulogom u seriji “Ljubav i mržnja”.

Popularna glumica u „Sivom domu“, igrala je Loliku. Andrijana u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1 otkriva kakva joj sećanja naviru na pomen imena serije, ali i na koji način je gradila svoj lik.

• Imala sam 19. godina, kada sam igrala u „Sivom domu“. Kada gledam sebe tada, vidim neku potpuno drugu osobu. Prosto, sada je tolika distanca da ja više ne prepoznajem tu Loliku. „Sivi dom“ je jedna od najznačajnih naših serija, koja je ikada snimljena i mogu samo da budem srećna što sam u njoj učestvovala. Kada je gledam danas, još uvek mogu da osetim miris doma, menze, benzinske pumpe gde smo Leka i ja krali gorivo. Pre svega su mi sećanja vezana za mirise, druženje, ambiciju. Tada smo bili mladi i želeli smo da napravimo nešto najbolje što se ikada napravilo, a skoro da smo i uspeli u tome.

Andrijana se prisetila i trenutka kada je dobila lik Lolike

• Darko Bajić je tada bio naš mladi filmski reditelj, koji je prisustvovao na našem ispitu iz glume. Video me je i pitao da li hoću to da igram. Kada sam pročitala scenario oduševila sam se. Tada sam, kao što je i red, pitala mog profesora Milenka Maričića, da li ja to mogu. On mi je rekao da je to divno, ali da ukoliko budem izostala i sa jednog časa glume, pašću godinu. Mi smo celu košuljicu snimanja prilagođavali našim časovima glume. Međutim, onda padne sneg i snimanja se odlažu za drugi dan. Sutradan, kada dođu po nas, krijemo se iza zavesa na Akademiji, jer smo se plašili da ćemo pasti godinu.

S obzirom da im nije bilo dozvoljeno da komuniciraju sa štićenicima Doma u Kruševcu, Andrijana je sama kreirala svoj lik, a inspiraciju je pronašla u običnoj devojci

• Pred samo snimanje videla sam jednu mladu okruglu devojku sa dugom plavom kosom. Tada sam shvatila da ja sve moram da budem suprotno, Smršala sam, ošišala se skroz na kratko i jednostavno došla kao takva da radim. Znala sam šta hoću – dodaje Andrijana u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1 i otkriva da su scene šamara, ustvari bile prave, jer nije imala iskustva da se izmakne.

• Jedina stvar koju sebi ne mogu da oprostim, nije ta što sam primala šamare, to je odlično bilo za dalje građenje lika, nego što sam da bi bila autentična, toliko držala čvrsto svoju vilicu, umesto da je puštam, zbog čega su me ti šamari mnogo više boleli. Mi smo se uživljavali u uloge, kao da smo mi to zapravo, zbog toga je i serija to što jeste.

Pored uloge Lolike u seriji „Sivi dom“, Andrijana je ostvarila zapaženu ulogu i u filmu „Varljivo leto ’68“, u kome je igrala lik zanosne profesorke sociologije, Nevene Moreno. Iako je postao jedan od naših kultnih filmova, popularna glumica ističe da na samom početku to nije baš izgledalo tako.

• To uopšte nije bilo tako kada je film izašao. On je tek s vremenom dobijao na popularnosti. Verovatno je ljudima trebalo vremena da ga razumeju. Svoju ulogu, gotovo da sam prezirala. Bila sam mlada i vrlo zahtevna prema sebi. Očekivala sam nešto od svoje karijere, ne znam ni sama šta. Mislila sam da ću raditi vrhunske uloge, u vrhunskim projektima i onda ta lepotica koja tu treba samo da se prošeta i da eventualno nehotice zavede Slavka Štimca, to je meni bilo strašno. Ubeđivala sam sebe da treba da igram, jer je Goran Paskaljević ime. Međutim, samo mogu da kažem sada da sam presrećna što sam dobila šansu da ja budem jedna od tih pet žena koje su svaka na svoj način, predivne kao osobe i glumica. Ono što je meni dodatno važno je i činjenica da je ostalo zabeleženo koliko sam bila lepa – kaže ponosno Andrijana..

Devedesetih godina povukla se iz glume. Rodila je sina Luku koga je dobila sa kolegom Brankom Đurićem, a onda je nakon 15 godina dobila poziv da se vrati na male ekrane u ulozi Kadivke Lazaravić u seriji „Ljubav i mržnja“

• Tada je Branko, otac mog sina dobio ulogu Bogdana Lazarević. Pročitala sam scenario za pilot epizodu i videla da se radi o veoma zanimljivom liku. Tada je krenula avantura, koja je za mene bilo jedno zanimljivo iskustvo. Nisu se do tada snimale serije ovog tipa, sem možda „Jelene“, koja je bila par godina ranije. „Ljubav i mržnja“ je bila ta prva serija koja je trebala da ima sto epizoda i bude neka vrsta sapunice. Išlo se ka tome da bude naša „Dinastija“. S tom razlikom što bih ja trebala da imam karakter Aleksis, a da ličim na Kristl.

Andrijana je uživala igrajući Kadivku Lazarević, upravo iz razloga jer se potpuno razlikovala od nje privatno

• Tajna je u tome što je taj lik mene zabavljao i što sam ja pokušavala da sve ono što ja privatno nisam ili ne pokazujem da jesam, odigram do kraja u toj seriji. Kao i da mogu da budem zla, zavidna i sve one najgore osobine, a da sve to budem pristojno plaćena, a kažnjena ni na koji način. Branko je često govorio da me se malo boji i da će morati da me posmatra i kod kuće kako se ponašam– zaključila je Andrijana Videnović u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1.