SVI TUGUJU ZBOG BORIŠE! Naša dva golmana su doživela sličnu sudbinu!

Javnost je ostala u šoku, nakon informacije da je košarkaškom reprezentativcu Boriši Stankoviću odstranjen bubreg nakon udarca koji je pretrpeo tokom utakmice sa Južnim Sudanom na Svetskom prvenstvu u Manili. Istu sudbinu, pre nekoliko godina doživela su i naša dva golmana, Dejan Radić i Spasoje Stefanović.

Poznatim golmanima, takođe je odstranjen po jedan bubreg nakon nezgodnih udaraca koje su dobili tokom fudbalskih utakmica, a svoje životne priče podelili su u emisiji „Preživeli“ kod Milana Kalinića na televiziji K1.

Dejan Radić, u tom periodu branio je boje ruskog fudbalskog kluba „Rostova“. Zbog povrede, iako je nakon operacije želeo da se vrati golmanskoj karijeri, ipak je morao da odustane.

• Golman živi sa bolom. Nakon udarca, osećao sam neki bol u leđima, ali to je bio bol koji sam u mojoj glavi morao da istrpim, jer je ostalo još desetak minuta do kraja utakmice. Nastavio sam, doktori su ulazili dva puta na teren, ali ja nisam želeo da izađem iz igre. Kada su ušli treći put, nakon nekih sedam minuta od povrede, počeo sam da gubim svest, tada sam izašao iz igre – priča svoju životnu priču Dejan Radić i dodaje:
• Doveden sam u bolnicu posle utakmice. Pregledali su me na rendgenu i ultrazvuku i nisu videli ništa. Tada se pojavio jedan mladi doktor koji je želeo da uradimo MRT, to je kada vam tečnost sipaju u venu i prate stanje. Tada je tečnost zastala negde kod bubrega i videli su da je problem upravo tu. Bio je Uskrs u Rusiji su praznici i većina doktora je sa porodicama kod kuće. Jedan lekar, koji je tada bio dežuran, prišao mi je i rekao da imam problem sa bubregom, kao i da će probati da ga spasu, ali ako ne uspeju, moraće da ga odstrane. Pošto anesteziolog nije bio tu, a znajući da imam unutrašnje krvarenje, počeli su da me spremaju za operaciju na živo. Nije bilo vremena da se čeka. Zapamtio sam momenat, kada me sestra vozi na onom krevetu i pita me da li znam molitvu. Rekao sam joj da znam, a ona mi je samo rekla: „Moli se“. Ulazimo u operacionu salu, a nema nijednog doktora. Kada su počeli da pristižu, bili su u civilu, jer nisu imali vremena ni mantile da obuku. U tom momentu dolazi anesteziolog, daje mi anesteziju i počinju da me operišu.

Posle operacije, Dejan saznaje da je ostao bez bubrega i suočava se sa situacijom da će možda morati da završi karijeru

• Ja se nisam suočio sa tim, jer sam ja po svaku cenu želeo da nastavim moju karijeru. Kada mi je doktor u bolnici rekao da sam zdrav čovek, nikako nisam mogao to da upakujem. Kako sam zdrav čovek, a nemam organ. Ja sam nastavio da treniram. Dobio sam zvaničnu dozvolu od doktora da mogu da nastavim profesionalnu karijeru. Mnogo mi je tada pomogao Ivan Klasnić, reprezentativac Hrvatske, sa kojim sam bio na vezi stalno i koji mi je davao savete, jer je i on sam imao tri transplatacije bubrega, a igrao je fudbal u Nemačkoj i u Engleskoj. Mnogi Rusi su me zvali, jer sam bio vest broj jedan tamo, pomagali su mi. Vratio sam se treninzima, ali kada je došla situacija da branim utakmicu, video sam da tu nešto nije kako treba sa strane kluba i da oni neće da se ja vratim. Odlučio sam da krenem drugim putem, odnosno da završim karijeru, ali nisam odmah hteo da kažem u klubu, jer sam shvatio da oni jedva čekaju da me se reše. Mene je spasilo u Rusiji to, što se sve to dogodilo na utakmici, pa je medijski bilo jako ispraćeno, a svaka moja reč je imala težinu. Klub i pored sve želje da ublaži čitavu situaciju, da za njih ne bude skupo i bolno, nisu uspeli. Kod mene u bolnicu je došao gubernator Rostovske. To je čovek koji je ispod Vladimira Putina, zadužen za tu oblast. Razgovarali smo, pitao me šta želim, a ja sam ga zamolio da mi produže ugovor, koji je isticao, dok ne vidim gde ću i šta ću. On mi kaže da se to podrazumeva. Tada sam video da u klubu nešto vrdaju i da od ugovora nema ništa, a do gubernatora ne mogu da dođem. Međutim, mnogo kontakata sam stvorio nakon te povrede i jedan pokojni Hrvat, koji je imao riblji restoran tamo me zove jedan dan i kaže da gubernator dolazi kod njega na ručak i da moram da dođem. Ja dolazim u restoran i gubernator, odmah ulazi u priču sa mnom, kako sam i šta radim. Ja mu kažem da nisam dobio ugovor. Odmah se urgiralo direktno u klubu i ja dobijam ugovor protiv njihove volje – kaže Dejan Radić, koji je nakon isteka ugovora i zvanično završio fudbalsku karijeru.

Rođeni brat pevača Joce Stefanovića, Spasoje, u 28. godini takođe je ostao bez levog bubrega, nakon udarca koji je zadobio tokom prve utakmice koju je odigrao za fudbalski klub Radnički iz Mitrovice.

• Ja sam u prvom trenutku pomislio da sam dobio naprsnuće rebra. Uopšte nisam osetio neki jak bol. Rekao sam doktorki kada je ušla na teren, da mi pogleda rebro, jer se bol nije razlikovao nešto više od dosadašnjih. Ipak, kada sam krenuo da ustanem, osetio sam takav bol u levoj strani i samo sam pao na desnu stranu boka. Sklupčao sam se, a potom su me na nosilima izneli sa terena. Bilo mi je jako loše i hladno. Imao sam takvu groznicu, da su me u kolima hitne pomoći, iako je napolju bilo sigurno 30 stepeni, pokrili ćebetom – kaže Spasoje, a onda otkriva i momenat suočavanja, kada saznaje da će mu bubreg biti odstranjen.

• Moj otac je došao zajedno sa kolima Hitne pomoći u Urgentni. Tresao sam se i bio sam bled. Sećam se da mi se mnogo mokrilo i da sam od doktorke tražio u nešto da mokrim. Ona mi je dala gusku, a umesto mokraće je išla krv. Bili su ugrušci. Otac kada je to video, poludeo je. Odveli su me odmah na ultrazvuk i videli su da imam tu neku slobodnu tečnost, odnosno unutrašnje krvarenje. Doktor mi je rekao da mi bubreg izgleda kao da je neko ubacio petardu u bubreg i zatvorio ga, a on je samo eksplodirao.

Spasoje je nakon operacije dosta pričao sa lekarima, koji su mu objasnili usled čega dolazi do ovakvih povreda

• Hirurg mi je objasnio, da su organi su u nekom bestežinskom stanju, kada nam je telo u vazduhu i da su ti udarci jako opasni. Sada mislim da je to ipak neka sudbina, jer neko mora da te pogodi bukvalno u taj neki milimetar, da bi tebi pukao bubreg – kaže bivši golman i otkriva o čemu je razmišljao nakon operacije:

• Kada sam se probudio, krenula su neka moja razmišljanja i samo sam mislio na porodicu. Meni je u tom trenutku žena bila trudna. Ja sam tada imao 28 godina, što je neki početak zrele golmanske karijere. Postavio sam sebi pitanje, da li želim da se bavim profesijom gde ću biti hendikepiran i gde ću možda imati limit dokle mogu da idem zbog svog stanja ili da promenim profesiju, obrazovan sam momak, završio sam fakultet u Americi i samim tim, mogu da nastavim nekim drugim poslom da se bavim.

• Nakon operacije, često sam odlazio da gledam prijateljske utakmice Radničkog. Jedan od ljudi koji se brine za klub je ministar poljoprivrede Nedimović. Bio je na utakmici kada sam se povredio. Tog dana kada smo se upoznali, rekao mi je da ja u klubu mogu da budem do kraja svog života, kao i da će mi naći poziciju na kojoj mogu da budem. Čak mi je napomenuo, da je sreća što mi se to dogodilo u njegovom klubu, jer da se bilo gde drugde dogodilo, izbacili bi me bez ičega – kaže Spasoje i otkriva da tada kreću problemi.

• Iako mi je to ulilo neku nadu, već tokom prve sledeće plate koju sam primio, bila je umanjena za 10 hiljada dinara, uz obrazloženje da trenutno nemaju novca. Sledeća dva meseca nisam ni primio platu, ljudi su jednostavno samo nestali. Tada sam odlučio da idem na svaku prijateljsku utakmicu Radničkog, kako bih se sreo sa Nedimovićem. Na jednoj utakmici sam ga pitao, da umesto da mi traže posao u klubu, dobijem kao odštetu neku sumu novca kako bih nastavio svoj život dalje. Obećao mi je da će pričati sa direktorom kluba i da će mi kazati šta i kako dalje. Sutradan me je odmah pozvao direktor kluba, koji mi je ponudio sramnu cifru, za taj bubreg koji sam ja izgubio. Rekli su mi da nemaju više novca i da ću dobiti pare od osiguranja od kluba, jer sam kao igrač bio osiguran od strane njih. U tom periodu stiže mi pismo od osiguranja u kome piše da ja za moju povredu nisam osiguran. Odnosno, osiguran sam samo za spoljne povrede.

Iako je želeo da pravdu potraži na sudu, Spasoje uz konsultaciju sa advokatom, traži najbolje rešenje za njega

• Tražio sam neki kraći i brži put, jer suđenja mogu da traju godinama, a i prema rečima advokata, ne bih baš imao neke velike šanse. Nekako sam došao do broja ministra Nedimovića, koji mi se nije javljao. Odlučio sam da mu napišem poslednju poruku u kojoj sam ga podsetio na sve njegove reči i šta mi je obećao, kao i da mi je rekao, da treba da budem srećan što mi se to desilo u njegovom klubu. Kada je pročitao poruku, odgovorio mi je bukvalno za tri sekunde. Obećao je da ćemo sve rešiti i tako je i bilo. Našli smo se u jednom restoranu i pitao me direktno koliko tražim. Kada sam mu rekao cifru, bez ikakvih problema mi je rekao da može. Ispao je čovek tu. Veruj te mi, ja bih sve te pare koje sam dobio vratio, samo da mogu da dobijem moj bubreg nazad – zaključio je Spasoje Stefanović u emisiji „Preživeli“ na K1 televiziji.