Sećanje na Danila Lazovića… Nada Blam: Bio je seljak u štrikanom džemperu…

Danilo Lazović bio je izuzetno talentovan i poštovan glumac čiji je rad obogatio srpsku filmsku, pozorišnu i televizijsku scenu. Rođen je 1942. godine u Beogradu i tokom svoje karijere ostvario je brojne značajne uloge, počevši od pozorišta pa sve do filmskog platna.

Iznenada je preminuo 2006. godine u 55. godini života. Iako je prošlo 18 godina od smrti, njegove kolege i bliski prijatelji i dalje ne mogu da se pomire sa velikim gubitkom. 

– Čovek koji je u sebi nosio mnogo čestitosti, topline, i ljudskosti. Nisam srela iskrenije, toplije, čestitije biće, čistije. On je igrao ulogu „Laf u srcu“, i ja mislim da je on to bio čitavog života. Lepo smo se družili, slagali, senzibiliteti su nam se poklopili, i saradnja je tekla baš sa uživanjem. Sećam se kada je tokom snimanja scene kada pijan ulazi u restoran kod „Mačka“ i kada ga ja u trenutku bacim na leđa i nosim ga, on kaže „Evo je ista moja Branka“. Voleo je ljude, voleo je da se druži. Kada smo snimali „Porodično blago“, on je kolegama Đoši i Tiki Špicu ponudio da borave kod njega. To je pokazatelj te njegove širine, topline, i gostoprimstva. Nije bilo dana kada smo bili na setu a da nije spomenuo svoju porodicu, posebno ženu Branku. To je kod njega bilo vrlo često.  Pred kraj života me je pozvao da mi kaže da je kupio traktor. Voleo je da radi te seoske poslove. On nikada nije isticao da je poznati glumac. Pričao je svakodnevnim stvarima iz života – kaže Snežana Savić u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1  i kroz suze dodaje: 

– Sahrana je bila jako dirljiva, bilo je mnogo ljudi, sveštenih lica, i vladika. Sećam se da mi je jedna ženica prišla i rekla: „S kim ćeš sad, Snežo, da glumiš?“

Nada Blam i Danilo Lazović, družili su se još od studentskih dana 

– Bili smo najbolji drugovi, poznavali smo se od naše 18. godine života i uvek smo bili u dobrim odnosima. Mogu reći da smo bili kao brat i sestra. Kada smo čekali na hodnicima FDU-a na prijemni ispit, ja sam bila beogradska devojka i videla sam jednog seljaka sa štrikanim džemperom, onim što babe štrikaju. Sećam se tog braon štrikanog džempera, gledala sam ga i mislila sam da taj sigurno neće proći. Džemper mu je štrikala mama ili baba, a mi smo ga obožavali, jer je bio najtopliji. On je bio originalan, nosio je i neke šivene cipele. Pokazivao je želju da ne prati modne trendove. Sve što sam ja mislila o njemu, on je ustvari mislio o meni, da sam bila beogradska šmizla – kaže Nada, a onda se prisetila jedne anegdote sa fakulteta: 

– Dobili smo vežbu da igramo jedan drugom ogledalo. Kaže mu profesor: „Danilo, vi ste sada Nadino ogledalo“, i on kaže dobro. Ja sad stala naspram njega i krenem da mažem usta, a on me gleda. Profesor mu ponovi da je on moje ogledalo, i on kaže dobro. Ja krenem da kao mažem oči, a on isto ništa. Profesor opet mu kaže da mora da ponavlja sve što ja radim, a on se okrene ka njemu i kaže: „Đe ću ja da se šminkam“.

Čim je ugledao Branku, znao je da će mu biti žena.

– Kada smo bili na završnoj godini fakulteta, bili smo na Zlataru i svako jutro smo pili kafu na sunčanoj terasi hotela. U jednom trenutku je došao autobus pun đaka, videlo se da su bili maturanti četvrte godine. Izašla je jedna devojka, strahovito lepa i visoka. On se zagledao u vrata autobusa i kaže mi: „Vidiš onu tamo, ona će biti moja žena“, i tako je i bilo.

Naša poznata glumica ističe da je jako voleo svoju porodicu.

– Ostavio je iza sebe divnu porodicu, uloge, ime i personu koja je profilisana tako da nemamo sličnih glumaca. Ima drugačijih, divnih glumaca, ali on je bio specifičan zbog toga i pričamo tako o njemu. Mnogo mi nedostaje i ne mogu da se prilagodim tome da ga nema. Mnogo je rano otišao, to je bio šok za sve nas – dodala je. 

Irfan Mensur kaže da je Danilo bio jedan od naših najtalentovanijih glumaca kod nas

– Bio je čovek koji je lako rešavao glumačke probleme. Danilo je bio daleko talentovaniji od mene – kaže naš glumac i otkriva anegdotu koja se dogodila tokom generalne probe „Dame sa kamelijama“. 

– Mislim da mu je to čak i prva pozorišna uloga. Sva sreća pa se dogodilo na probi. Igrao je Armana Divala u predstavi „Dama sa kamelijama“. U podrumu su to igrali i imali su tu nekih scena, improvizacija kako nije bilo režirano, i sada Danilo, naš dežurni Crnogorac, treba isto tako nešto da improvizuje, da popravi šminku, i samo u jednom momentu kaže „A đe je oni puder“. Ono malo prijatelja i porodice koji su gledali generalnu probu se nasmejalo, a on uopšte nije bio svestan da je to izgovorio. Bio je čvrst i tačno je znao šta hoće. Uvek smo pričali o poslu i onome što nam je ostalo od ovo malo života – zaključio je Irfan Mensur. 

Miki Damjanović smatra da je Danilo Lazović bio narodskih glumac.

– Važio je za narodskog glumca i dobio je uloge jakih muškaraca. Kako njegova ćerka ume da kaže, „on je bio lirska duša u poetskom obliku“. Bio je jedan od ljudi koji nije mistifikovao ovaj posao. Bio je intuitivan glumac. Uvek je govorio ono što misli. Kada pogledam njegovu decu, unuke i Priboj koji ga vole, ja mislim da je uradio sve što je želeo. Pitao sam se uvek zašto takav glumac želi da se povuče, da živi na Avali. Nije mogao više da podnese licemerje kolega. On je bio narodski glumac. Nije mario za kritike, da ga prizna beogradska elita, radio je iz džigerice, srca – zaključio je Miki Damjanović u emisiji „Prvi red“ na televiziji K1.