Nađa Erić: Mama je umrla nakon mog rođenja, lekari su zaboravili da joj izvade posteljicu!

Nađa Erić, javnosti je postala poznata tokom učešća u rijalitiju „Survivor“. Jednom prilikom u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1, otvoreno je govorila o bolnom odrastanju.

Nađa je samo deset dana nakon rođenja, ostala bez majke koja je preminula usled komplikacija nakon porođaja. Odrasla je sa babom, dedom, tetkom i tečom. Iako ima oca i dan danas ima veoma komplikovan odnos sa njim.

  • Komplikacija se desila par dana nakon porođaja. Zaboravili su da joj izvade posteljicu. Naravno, to je krucijalna stvar, ne može to da se zaboravi, ali se eto dogodilo. Sepsa je nastala posle nekoliko dana, upala je u komu i umrla nakon deset dana od mog rođenja – počinje životnu priču Nađa o gubitku majke, koja joj je jako nedostajala tokom odrastanja.
  • Dospela sam u ruke maminih roditelja. Tata je bio tu, ali se sklonio sa strane da sabere misli, jer je njemu tri meseca pre moje majke, preminuo otac. Nije mu uopšte bilo lako. Odrastam kod babe, dede, bili su tu tetka i teča – kaže Nađa i dodaje da niko nije odgovarao za slučaj njene majke.
  • Moja baba je htela da pokrene nešto, ali tetka to nije dala. Ne želim da pričam, jer nemam informacije. Znam da je bilo u svim novinama i da je bilo na naslovnoj strani, kao ozbiljna i velika potresna priča, ali znam da niko nije pravno odgovarao.

Nađa, nakon šest godina života u mirnom i stabilnom domu, prelazi da živi sa ocem koji se oženio po drugi put.

  • Upoznao je posle dve godine drugu devojku. Pokušao je da započne bolji život, da ne bude sam. Sa mojih šest godina su se venčali i dobila sam polu brata. Počeli smo da živimo zajedno i tada počinje neki sasvim drugačiji život.

Iako nikada nije upoznala majku, bivšoj učesnici „Survajvera“, tokom odrastanja jako je nedostajala majčinska figura, bez obzira što je odrastala uz baku, tetku i maćehu Maki, koju izuzetno voli i ceni.

  • U Osnovnoj školi sam prvi put osetila potrebu za majčinskom figurom. Kao mala sam stalno govorila moja tata, jer sam mislila da to tako treba. Tetka i baba su meni od samog početka majčinska figura. U šestoj godini sam dobila maćehu i tada sam prvi put osetila potrebu da nekoga zovem mama, to sam joj i šapnula. Rekla sam joj da bih volela da je zovem mama, ali da ne znam kako, jer je to za mene bila nepoznata reč. U 19 godina, dobila sam jaku depresiju, jer mi je majka užasno falila. Želela sam da je pitam, neke stvari koje ne mogu da postavim nikome drugom, ali u tome mi je pomogla psihoterapija dosta. Od tinejdžerskih dana idem na terapiju i savetovala bih svakoga, da ukoliko ima bilo kakvu vrstu psihološkog problema, da se obrati stručnjaku. Meni je zaista to pomoglo jako.

Život sa ocem od šeste do desete godine je bio dobar, ali nakon očevog razvoda za Nađu postaje veoma težak.

  • Sa tatom i Maki sam živela od šeste do desete godine, do njihovog razvoda. To je imalo isto veliki uticaj na moje odrastanje. Naučila sam se disciplini i na tome sam im veoma zahvalna.

Život sa ocem

  • Kada sam došla u šestoj godini da živim sa njima, udarac je bio jak, jer svaka promena je teška. Navikla sam se na nežnost kod bake i deke, ali kod tate je sve bilo drugačije. Bilo je kažnjavanja, grubljih reči, drugačiji potpuno način vaspitanja, ali sam im zahvalna na tome. Međutim, njihov brak je mogao da bude bolji. Među njima je vladala tenzija, pa samim tim nisu imali strpljenja za dete. Osetila sam težu stranu njihovog braka, koji se završio razvodom. Meni je nametnuta krivica da sam ja odgovorna za krah njihovog braka, jer nisam bila baš poslušno dete. Teško sam se nosila sa tim dugo. Ostala sam da živim sa tatom, ali je on upao u veliku depresiju. Ipak, ja sam bila presrećna, jer ga imam samo za sebe. Kada smo ostali samo nas dvoje, konačno sam ga upoznala. Imali smo naše male rituale. Naučio me je da pravim domaći hleb i tople sendviče. Poenta priča je da smo putovali zajedno i ti trenuci su meni ostali negde baš urezani, kao najlepši period življenja sa njim, ali on nije bio srećan, tako da sam mu na kraju rekla da nađe devojku, što je zaista i uradio.

Nakon što je otac doveo novu devojku, Nađin otac se odaje alkoholu

  • Kada je ona došla, dnevna soba više nije postojala za mene, nikoga ne krivim, okolnosti su bile takve da su se njih dvoje baš poklopili. On je počeo da pije više nego što treba, a ona ga nije sprečavala u tome. Tu se dosta pokvario naš odnos i svaki razgovor bi se završavao svađom. Ličilo je na psihičko zlostavljanje. Dok sam bila sa njim, često sam bila u kazni. Zbog visokog računa koji sam napravila, oduzeo mi je sve od telefona, do kompjutera. Branio mi je da idem na odbojku, a na kraju i kod babe i dede, jer je smatrao da oni sabotiraju njegov način vaspitanja, iako živimo u istoj ulici.

Nađa ističe da je njen otac dobar čovek, ali da je u njenoj 13. godini došlo do svađe zbog koje se ponovo vratila kod babe i dede

  • On je dobar čovek, ja njega volim i znam da mi je želeo dobro i da se trudio, možda ne dovoljno. Sa 13 godina sam otišla nazad kod babe. Bio je novembar, imali smo svađe svaki dan, ali ta noć poslednja je bila baš turbulentna jer je dosta popio. Došao je u sobu dok sam gledala film. Znala sam da ne treba da se raspravljam sa njim i da nije pri sebi. Došlo je do svađe, izašla sam napolje da se iskuliram kod komšijinog psa, isplakala se i vratila nakon pola sata. Vrata su bila zaključana, tako da ja nisam pobegla, već su vrata bila zaključana i nisam mogla da uđem. Otišla sam kod strica, jer je njegov deo u kući bio uvek otključan, ali on nije živeo tu. Tako da sam konačno uspela posle tri godine da gledam Diznijev kanala, bila sam jako srećna. U jednom trenutku on je zvao mog dedu, misleći da sam ja pobegla kod njih i počeo je da viče. Pozvala sam tetku, da joj kažem da sam ja i dalje u kući, samo kod strica i da smo se malo posvađali, ali da je sve u redu. Ona je tada presekla i rekla da ništa nije u redu, došla je po mene i od te večeri sam ostala kod njih. Tata je otišao na selo, započeo je bukvalno nov život, malo zdraviju priču.

Nađa ističe da nakon povratka kod babe i dede, pet godina nije imala kontakt sa ocem

  • Nismo imali nikakav kontakt sve do moje 18. godine. Konverzaciju smo započeli, zahvaljujući mom mlađem bratu. Odlučili smo da zajedno odemo za vikend kod njega. Pet godina sam maštala o susretu sa njim. Došli smo sa ujakom od mog brata, a on nas je sačekao raširenih ruku. Bio je sasvim drugi čovek nakon pet godina. Bila sam mnogo srećna nakon tog vikenda, jer sam mislila da ponovo imam tatu. Nažalost, nije se puno promenilo – kaže i dodaje da je uprkos svim teškim situacijama koje je prošla u životu, jako srećna jer i dalje ima tatu.
  • Kako god bilo, ja sam srećna jer je opet deo mog života. Nakon „Survivora“ me je zvao i rekao da je jako ponosan na mene i da sam bila super. Vidim želju da se opet zbližimo, ali od sada sa njim sve uzimam sa rezervom, da ne bih ponovo patila – zaključila je Nađa Erić u emisiji „Preživeli“ na televiziji K1.
Previous Article
Next Article

nemazabranjenih.rs YouTube

Anketa

Ko je vaš favorit u rijalitiju Elita?

View Results

Loading ... Loading ...
x