Neprekidna potraga za “naj” sastojkom: Gde je granica između nege i preterivanja?

Neprekidna potraga za najnovijim, najmoćnijim i „naj-naj“ kozmetičkim sastojkom nikada ne prestaje. Da li zaista postoji čarobna krema ili tretman koji može da „izbriše godine“? Ili smo postali taoci nametnutih estetskih ideala i društvenog pritiska da zauvek izgledamo mlado? Zašto su estetske ordinacije uoči praznika redovno prebukirane i gde je granica između zdrave nege i preterivanja? Na ova pitanja odgovara dr Nenad Stanković, specijalista kozmetologije.

Starenje – genetika, ali i način života
„Starenje je proces u kojem imamo genetski ugrađen kod, ali i epigenetske faktore – spoljašnje uticaje koji određuju kako će se naši genetski potencijali ispoljiti. Ukoliko se pravilno hranimo, vežbamo, brinemo o sebi i dovoljno spavamo, lepota i snaga će se mnogo duže odražavati na našem izgledu i zdravlju“, objašnjava dr Stanković.
Posebno ističe žene koje na vreme i prirodno započnu negu:
„Imamo mnogo primera žena koje i sa 60 godina izgledaju fenomenalno – sa minimumom bora, bez preteranih silikonskih preobraženja, ali sa svežinom koja je neophodna. Upravo ti epigenetski faktori, uz pravilno odabrane estetske tretmane, značajno utiču na to kako neko izgleda u određenom životnom periodu.“

Savremeni tretmani bez pauze u svakodnevnom životu
Kako navodi, današnja estetska medicina nudi čitav niz diskretnih i efikasnih tretmana.
„Biorevitalizacija, biohemijski pilinzi, skinboosteri – sve su to procedure koje se mogu izvesti tako da pacijent odmah nakon tretmana može da nastavi sa svakodnevnim obavezama, pa čak i da izađe u grad.“

Kada su potrebni intenzivniji zahvati?
Međutim, postoji i druga strana medalje.
„Ako postoji želja za većim promenama, posebno kod osoba koje nisu na vreme započele estetske tretmane, a oko 50. godine se odluče na intervencije, tada su za vidljive rezultate često potrebni intenzivniji zahvati. Oni podrazumevaju i određeni period oporavka“, ističe dr Stanković.
O balansu između savremenih trendova, ličnog zadovoljstva i vanvremenske estetike govori dr Nenad Stanković.
„Trendovi međunarodnih estetskih standarda, koje zahvaljujući društvenim mrežama možemo svakodnevno da pratimo, brzo se menjaju. Ipak, moram da naglasim da postoji i vanvremenska lepota. Lice koje odiše simetrijom, ravnotežom i harmonijom uvek je lepo.
Moja najstarija pacijentkinja imala je 91 godinu. Osoba koja nije sigurna u sebe i koja nosi duboko nezadovoljstvo sobom može pokušati da to koriguje različitim estetskim tretmanima, ali tada su rezultati najčešće skromni ili izostanu. Nasuprot tome, ljudi koji su zadovoljni sobom, a žele da urade neku diskretnu korekciju, nakon tretmana budu iskreno srećni“, dodaje doktor i ističe da je botoks optimalno raditi na svakih šest meseci, dok pojedini tretmani zahtevaju i češće ponavljanje.

Brzi tretmani do Nove godine
“Botoks i blagi hemijski pilinzi koji ne zahtevaju period oporavka niti vidljivo ljušćenje kože idealni su izbor uoči praznika. Takođe, još uvek ima dovoljno vremena za hijaluronske filere – diskretno osvežavanje usana, korekciju brade ili naglašavanje obraza“, objašnjava dr Nenad Stanković.

Pušačke bore
„Pušačke bore mogu da se pojave i kod muškaraca i kod žena. Nastaju zbog delovanja kružnog mišića u predelu usana – njegovom konstantnom kontrakcijom dolazi do skupljanja kože, a kada se smanji kvalitet kože i potpornog tkiva, javljaju se karakteristične zrakaste bore. One su izraženije kod osoba koje su više izložene suncu, ali se mogu javiti i kod pušača i kod nepušača. Ipak, kod pušača su često izraženije jer je mišić stalno aktivan.
U početnim fazama, botoks može da da dobre rezultate, ali kasnije je potrebno dodati hijaluronske filere. Kada su u pitanju duboke, statičke bore, najbolji efekat daju fenolni piling ili duboki ablativni laser, jer se taj deo ukloni i onda se pojavi jedna nova koža koja izgleda sjajno mlada i takav efekat može da traje i do pet godina bez ikakvog ponovljenog tretmana“, objašnjava dr Nenad Stanković.

Izvor: K1