IMAO JE INFARKT! Nemanja: Od tog dana ja ne vozim, ne osećam se prijatno!

Folk pevač Nemanja Nikolić je doživeo infarkt kada je ima 32 godine.
– Trudim se da budem psihički dobro. Mislim da svaka bolest jednim delom ide iz glave. Nema predaje! – rekao je u Nemanja u emisiji „RTS ordinacija“.
– Ja sam kao mlad počeo da se bavim muzikom i kao mlad tim nekim boemskim životom – ne spavaš na vreme, jedeš sve što stigneš, sve se promenilo u odnosu na normalnog čoveka, bilo je tu i alkohola i cigareta i svega i verovatno je došlo do nekog prezasićenja organizma i desilo se jednostavno tako – ispričao je Nemanja za šta veruje da je dovelo do infarkta, koji mu se desio dok je upravljao automobilom.
– Desilo se za volanom. To mislim da je bio januar mesec. Bilo je jako hladno. I od stana do igraonice gde je trebalo da idemo na rođendan ima nekih 700-800 metara, neka bude i kilometar i bukvalno na nekih 200-300 metara od igraonice mi se to desilo. To je jedan neopisiv bol u predelu leđa. Kao da je neko zario nešto u leđa. To je bol neki koji traje nekih 10-15 sekundi. Ja sam ih dovezao tako i samo sam rekao da izađu iz automobila i oni su su brže-bolje izašli. Kada sam otvorio vrata, ja sam ispao iz auta. Bio sam mokar, kao da je neko kofu vode polio po meni. Tada sam imao pritisak 230/168. Lekari su rekli: „Sreća, mladi ste, imate zdravo srce, sportsko srce. Ima neki ožiljak, par milimetara na srcu. Moraju da se piju lekovi dok ste živi…“ I ja sam krenuo da pijem te lekove i nisam mogao da funkcionišem od tih lekova. Uspavljivali su me, usporavali su me. Čak je moja supruga na lekovima pisala dečja imena da bih ja to pio zbog njih – otkrio je folk pevač.

Nemanja je otkrio i kako sada suzbija stres u svom životu.
– Dosta sam na vodi i dosta sam u prirodi i nema tamo stresa. Jedino kada mi se otkači neka velika riba i onda se tada iznerviram, ali taj ribolov mi je mnogo pomogao.
Nikolić je otkrio i da nakon infarkta izbegava da seda za volan.
– Ne vozim auto. Jednostavno ne osećam se prijatno u autu dok sam za volanom. Od tog dana ja ne vozim. Možda sam seo par puta kada baš moram, ali maksimalno izbegavam. Nema gde nisam vozio. Obišao sam celu Ameriku automobilom. Sada kada treba da pređem most sa Bežanijske kose do Brankovog mosta ma kakvi, nema govora. Ne osećam se prijatno.