Evropa još uvek ne odustaje od pomeranja časovnika – koliko to zaista utiče na zdravlje ljudi?

Evropa se još nije odrekla pomeranja časovnika, iako inicijativa Evropske komisije za ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena postoji još od 2018. godine. Španija je ponovo pokrenula zastali predlog, navodeći da pomeranje sata napred-nazad negativno utiče na život i zdravlje ljudi.
Kada ćemo prestati sa ovom praksom i kakve posledice ona zaista ostavlja po naše zdravlje? O tome su u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 govorili specijalista neuropsihijatrije dr Snežana Alčaz i Branko Simonović, astronom.

Uticaj na zdravlje i biološki ritam
“Mi veštački, u jednom danu, pokušavamo da svoj biološki mehanizam uskladimo sa i dalje postojećim promenama. To je kao neka vrsta socijalnog jet-laga,” objašnjava dr Snežana Alčaz.
Ona ističe da je prolećno pomeranje sata štetnije, jer se tada spava sat vremena kraće, a većina ljudi ne može odmah da se prilagodi.
“Kraći san dovodi do niza poremećaja u organizmu – smanjenog lučenja hormona rasta, promenjenog lučenja kortizola, koji se tada oslobađa u pogrešnom trenutku. Može da dođe i do poremećaja serotonina, hormona koji je odgovoran za naše raspoloženje i emotivnu regulaciju. Lošija je konsolidacija pamćenja, pa teže pamtimo nove sadržaje,” objašnjava ona.
Prema njenom mišljenju, trajno rešenje bi bilo najbolje:

”Bliža sam tome da nema promena i da to prihvatimo kao trajno rešenje. Ove ciklične promene, dva puta godišnje, više štete organizmu nego što koriste. Ljudi koji su skloni depresijama ili imaju mentalne probleme vole više dnevno svetlo, ali sama promena vremena predstavlja prevelik šok i remeti ravnotežu,” zaključuje doktorka Alčaz.

Astronomski i istorijski aspekt pomeranja sata
Astronom Branko Simonović podseća da samo trećina sveta i dalje pomera časovnike, dok je Španija ponovo otvorila pitanje da se vreme trajno „zamrzne“ na letnjem računanju.
“Ostalo je otvoreno pitanje još od trenutka kada se ta tema zaustavila. Tada je preporuka bila da se ukine praksa pomeranja sata, ali do dogovora nije došlo. Istorija tog ukaza je dugačka i složena – praksa je zaživela posle Drugog svetskog rata kao odgovor na energetsku krizu i potrebu da se uštedi energija. Mi smo bili među poslednjima koji su je uveli, 1983. godine. Međutim, savremeni život se u međuvremenu potpuno promenio – više se ne ide na spavanje u 21 čas, a istraživanja pokazuju da se energija danas ne štedi, već da je potrošnja čak veća,” objašnjava Simonović.
Govoreći o razlozima zašto se časovnik pomera poslednje nedelje u oktobru, Simonović dodaje:

”Tokom godine se menja odnos dana i noći. Zimi je obdanica kraća, leti duža, pa se pomeranjem sata pokušava iskoristiti što veći deo dnevnog svetla. Ideja je bila da se u jednom delu godine sat pomeri unazad kako bismo manje prespavali jutarnje svetlo. Ipak, svaka promena ima posledice, jer današnji način života i radnog vremena više ne odgovara tim pravilima.”
Prema njegovim rečima, nema idealnog rešenja:

”Trebalo bi možda razmotriti fleksibilnije promene radnog vremena, a ne časovnika. Ne postoji univerzalno rešenje koje bi svima odgovaralo – bilo da ostavimo letnje ili zimsko računanje vremena, uvek će biti onih koji su nezadovoljni,” zaključuje Simonović.

Izvor: K1