Dejan Milićević nakon operacije: Izgubio sam 50 kilograma, izgledao sam bolesno! VIDEO

Zahvaljujući operaciji smanjenja želuca mnogima pođe za rukom da smršaju, ali o tome ne govore javno. Ipak, fotograf i reditelj Dejan Milićević iskreno je u RTS Ordinaciji pričao o tome kako se sada oseća, dve i po godine nakon intervencije. Otkrio je i da li se kilogrami vraćaju, da li su se vratile krize u kojima postoji velika želja za hranom, ali i sa kakvim se izazovima sada suočava.

„Sebi dozvoljavam stvarno apsolutno sve, naravno grešim u dosta slučajeva, pa se posle malo pokajem ili ako uzmem više od onoga što mogu da pojedem desi se da imam neku teskobu i da osećam da sam preterao. Govorim o stvarno jako malim količinama hrane, koje je sasvim u redu uzimati po malo više puta, međutim neki put i sam poželim da malo duže traje sve to, da malo duže se zadovolje sva ta čula i desi se da preteram“, priznao je slavni fotograf.
Rekao je da kada je izgubio prvih 50 kg posle operacije, delovalo mu je previše u tom trenutku: „Mnogo mi je bilo upalo lice. Jednostavno, ja želim da budem krupniji čovek ali ne želim da budem osušeni leš, znači ne želim da izgledam bolesno“, iskreno je objsanio. Zaključio je da je i sa 50 kilograma manje,u odnosu na prvobitnih 150 kg, sebi deolovao strašno: „Kad sam došao na 100 nekako rekao sam sebi – divno da imam 100 kilograma, mada moja idealna težina je 92- 93, ali zaboga ja već sa 100 kg sam izgledao malo bolesnije nego što ja želim sebe da vidim u ogledalu“.

Objasnio je da se tih 50 kg zapravo izgubilo za 2 godine nakon operacije. „I onda sam kalorijski unos malo pojačao, znači isto su male količine hrane ali je kalorijski malo to sve intenzivnije“, prisetio se kako je dobio tada 5 kilograma i kako mu je to, kako kaže, dalo malo svežine u licu: „ I sad mislim da je to- to kako ja treba da izgledam, da budem krupniji ali da kad odem u prodavnicu za mene postoji ΧL, XXL, znači potpuno je svejedno, ali ulazim u ta dva broja i ja sam sasvim zadovoljan. Naravno, sada kada bude krenulo lepše vreme i kada bude krenuo moj biciklizam, ja ću opet verovatno spustiti tu kilažu, ali da se tu krećem, u tom rasponu od 100 do 105 kilograma, meni je to sasvim u redu“, podelio je iskreno svoja očekivanja gost Ordinacije. Otkrio je da sada ima 105 kg i da je to ono što je za njega idealno.
Dejan Milićević: Tokom dijete si istovremeno gladan, nervozan i umoran

Sama operacija je obavljena 2019. godine, a odluci da se operiše prethodile su razne muke: „To što imaš 150kg, bole te zglobovi, ne možeš da zavežeš pertlu, non -stop nosiš, kao ono što je moderno – cokule odvezane, patike odvezane, kao pa to je sad sve nešto „fešn“, ovo – ono. Međutim kakvi „fešn“, ne možeš da se sagneš da zavežeš to. Dok radim, ja sam fotograf, moram da držim fotoaparat u ruci, moram da se savijem, da kleknem, da legnem na zemlju ako treba ugao da se uhvati“, pa se nekad umara dok radi, a iskreno je podelio svoju motivaciju da smrša: „Bio sam jedan, mogu slobodno da kažem, bolestan čovek koji je želeo da pronađe, da kažem tu svoju sreću da ozdravi i da smanji svoj broj kilograma. Beskrajna lutanja po nutricionistima, po teretanama… ja sam 30 godina pokušavao da skinem kilograme, to nije nešto da sam se ja nagojio preko noći. Ja već 30 godina vučem taj višak kilograma, to je „never ending stori“, to stvarno je jedan bumerang“, priznao je fotograf. Po njegovom sudu tokom dijete si i gladan, nervozan, umoran: „Ja lično iz iskustva mogu da kažem ti si sve. To nije to. Tebe neko tera da jedeš nešto što uopšte ne voliš, tebe neko tera da se možda baviš nekom fizičkom aktivnošću za koju uopšte nisi spreman, pritom svi ti treneri, svi ti neki majstori svog zanata žele da te kao istreniraju, međutim kreću toliko da ti opeterećuju tvoj organizam vežbanjem, gde tvoji zglobovi i tvoje srce uopšte nisu spremni za bilo kakav napor“.

Iako ljubitelj biciklizma, bicikl je počeo da vozi tek godinu dana posle operacije i našalio se na svoj račun: „Pa medved na biciklu od 150kg nije zdravo, veliko je opterećenje za srce, mada biciklizam najmanje utiče na srce. Ja sam razgovarao sa kardiologom baš zbog povišenog krvnog pritiska koji sam imao da li smem, on je rekao da to najmanje utiče, da kažem, na srce, ali čekao sam da jednostavno organizam ukapira da je sada otišao ogroman broj kilograma, e tek onda da se krene u tu neku fizičku aktivnost i u neko „rišejpovanje“ tela ukoliko želite da se zategnete i da dobijete kondiciju“.

Osim krvnog pritiska, spomenuo je i druge zdravstvene probleme koje mu je višak kilograma doneo: „Bio sam na pragu za dijabetes 2, bio sam na pragu bukvalno ti rezultati su bili prilično u decimalama, sad ja ne znam stručno kako da se izrazim, ali mrvicu je bio povišen taj moj šećer i svi ti parametri su ukazivali da ukoliko nastavim da sledeći korak je dijabetes“.

Sada nema povišenog šećera: „Skoro sam uradio kompletno sve analize baš da vidimo šta se desilo posle 3 vakcine i dva puta preležanog kovida, svega toga što me zadesilo. Sve je u najboljem redu“, rekao je gost Ordinacije, a publika pozdravila.
Operacija te vaspita da mora dugo da se žvaće i tako ukus ostane duže prisutan u ustima

Inače, operacija želuca ne spada u tzv. veliku hirurgiju jer se radi laparoskopski, bez velikog reza. Ipak, potrebna je priprema i za ovaj zahvat, o čemu je Milićević takođe govorio: „Pre toga svega vi morate da odete na razgovor sa doktorom, pa posle toga vas šalju kod stručnjaka koji će da daju dozvolu da vi to uradite, da vas i oni saslušaju, da vide koji je stvarno vaš problem i da li ste vi podoban kandidat za istu. Jednostavno nije sve u tome da vi odete i uradite tu operaciju. Evo sada, dve i po godine posle nje, vi morate da nekako budete disciplinovani i da se promene navike. Vaspita te operacija da mora dugo da se žvaće baš zato da bi taj ukus ostao što duže prisutan, da bi eto mogao da uživaš, jer ranije obroci su dugo trajali. Ovaj obrok sada veoma kratko traje. Ako nastaviš da gutaš hranu i ako nastaviš da mnogo brzo jedeš, neće se desiti nikakva satisfakcija i ta, na taj tako mali želudac, ta tako progutana hrana će loše delovati“, rekao je Milićević.

Dejan je opisao i svoj današnji obrok, poredeći ga sa nekadašnjim: „Ilustrativno za doručak npr. ranije je to bilo npr. 4- 5 tostova namazanih, pa onako, kao dobro ovde ću da stavim i puter i šunku i neki divan sir i beli sir, i malo majoneza odozgore… to npr. na ova tri, a na ova dva ću malo slatkog… To je sad završeno, to je sada „puste želje, pusti snovi“, to više ne može tako, sada se naprave dva tosta i ta dva tosta se teško savladaju. Sve što je preterano začinjeno ne možeš i neverovatno paprika mi nikada nije smetala, ni sad mi ne smeta, ali paradajz da, koji sam obožavao“.
Nema bola, nema nelagodnosti, samo povećano lučenje kiseline

U emisiji je objašnjeno i da se sama operacija radi u totalnoj anesteziji, i za to vreme se praktično fizički smanji želudac, pa je logično pitanje za gosta Ordinacije bilo kako se oseća kada se probudi iz te anestezije? Dejan Milićević je to iskustvo rado podelio: „Najbitnija stvar kada se probudite je da pored sebe imate lek za kiselinu, bilo koji, samo da je on pored vas da možete tu bombonicu da istopite u ustima i da rešite taj problem. To je kada se probudite velika količina želudačne kiseline koja se i do tada lučila, sada u malom želucu, i naravno ona se vraća gore. Ništa drugo ne osećate – nema bola, nema nelagodnosti. Naravno, imate dren koji ovako visi i koji nosite dok vam ne skinu sledeći dan, ali apsolutno nema nikakvog bola. Odležite tu noć, prespavate tako. Sutradan dolaze po vas i vraćaju vas na odeljenje i odmah vas teraju da šetate. Normalno, vi šetate. Ja sam već peti dan posle toga fotografisao, znači apsolutno nisam ništa… nema bola, nema ničega, samo što naravno su to prvo male količine vode i mislim da, znate kada vam u bolnici donesu onaj bolnički čaj, to je za mene bilo kao da su mi doneli najdivniju Markiza tortu da pojedem“. Iako je delovalo kao da mu je to divno jer je prethodno gladan, drugačije je objasnio: „Žedan si i želiš taj neki ukus samo da nije voda, i posle toga dve nedelje samo tečnog“.

Žvakanje i uobičajena hrana došli su na red mesec dana nakon operacije: „Prve dve nedelje su tečne, druge dve nedelje su već blendovane, sve, samo izblendano, naravno nezačinjeno.. imate tamo, dobijete vrlo lep jelovnik koji pratite, poštujete i to se posle mesec dana krećete sa unosom čvrste hrane“.

Ipak, za tih mesec dana nije bio gladan, a ni kasnije: „Treba imati pored sebe dobrog nutricionistu i dobrog endokrinologa, posle svega, koji će vas lepo voditi kroz taj proces. To je moj iskreni savet, jer ovo uopšte nije šala. Ja u sve unosim humor samo da bih pomogao ljudima koji stvarno se bore jer verujte mi ljudi, ti ogromni kilogrami vas vuku u jedan psihički drugačiji status i telo vam polako se raspada. Dok ste mladi vi nosite taj broj kilograma, međutim ako kažemo, evo ja sam se u 50. godini operisao, svi ovi koji pišu svakakve budalaštine, jao kao tako mlad čovek a operisao se… Koji mlad čovek? Ja sam u šestoj deceniji, znači sad mi je vreme, kad ću ako ne sada? Ja želim biti italijanski hrt, ali Dejane nema slatkiša više“, sam je sebi zabranio.

Kada je prethodni put gostovao u Ordinaciji Dejan je govorio i o teškom obliku kovida 19 koji je preležao, uz obostranu upalu pluća, ali je rekao i da je za oporavak bilo to što je pre pandemije izgubio više desetina kilograma. Još je otkrio da je između tog i današnjeg gostovanja imao još jedan susret sa omikron sojem virusa korona: „Družili smo se 4-5 dana, zahvaljujući tome što sam vakcinisan to je sve proteklo kako treba. Bilo je kašlja, bilo je malo zamora, međutim bez temperature i bez ležanja, bez da kažem onih opasnih stvari koje su me zatekle u onom prvom naletu kovida, gde mi je život bio maltene ugrožen“, podsetio je na epizodu o kojoj je pričao u prethodnom gostovanju u Ordinaciji.

Ostao je dogovor da sledeći put dođe u Ordinaciju bez novih zdravstvenih tegoba.

Izvor: RTS

Previous Article
Next Article

Anketa

Ko je vaš favorit u rijalitiju Zadruga?

View Results

Loading ... Loading ...