Gubitak brata, Oliver nikada nije mogao da preboli: To je teška tuga…

Poslednjih godinu dana Oliver Dragojević vodio je najtežu životnu borbu, koju je jutros oko 5 časova izgubio u splitskoj bolnici. Iako je bolovao od raka pluća, pevač je u decembru prošle godine, odmah nakon svog 70. rođendana, ispunio sebi rođendansku želju i zapevao pred publikom u Splitu.

Njegova životna priča podjednako je hrabra kao i ovaj potez, a muzika ga je lečila još od kada se rodio. Prvi susret s muzikom bio mu je u petoj godini kada je od oca Marka na poklon dobio usnu harmoniku kojom je zabavljao decu iz svoje ulice i putnike na brodu na putnoj relaciji Split — Vela Luka.

Sa bratom Aljošom snimao je svetske hitove i konsultovao se oko muzike zbog čega je 2011. godine izbugio ne samo brata već i najboljeg prijatelja i saradnika. Aljoša je preminuo posle teške bolesti.

– Svaki gubitak težak je udarac. To nije stres. To je teška tuga. Imao sam jednog prijatelja, godinama sam bio s njim, nestao je, i tada kao da ti nedostaje deo nečega. A da ne govorim o bratu, kada ti brat umre, to je… – nije uspeo da završi Oliver.

Iza sebe je ostavio suprugu Vesnu i sinove Dina, Damira i Davora, kao i unučiće.

– Moja supruga rekla bi vam da je za dug brak u kući važno imati dva kupatila. Vesna i ja nemamo vremena da se posvađamo jer sam malo bio kući zbog nastupa. I kad se svađamo, svađamo se tišinom – govorio je Oliver i priznao:

– Nikad se nisam trudio da budem savršen muž, super otac ili deda. Uvek nastojim biti iskren u svemu što radim. Ako mi negde nije dobro, neću to skrivati, a ako mi je stvarno lepo, onda ću poslednji počistiti šankove i stolove.

Obožavao je more i često isticao da uživa u malim stvarima. – Kad se samo setim svih opasnosti na moru u kojima sam mogao izgubiti glavu, prevrnuti se i utopiti, mogu reći da sam imao sreće. Srećan sam i što imam tako dobru ženu koja me nakon svakog puta dočeka s onim što najviše volim, tanjirom domaće tople supe. Ja sam vam čovek od starinskih običaja koji uživa u malim stvarima – govorio je.

Pušenje bilo njegov veliki porok, a iako su ga lekari upozoravali da ostavi cigarete to mu nije polazilo za rukom. – Apstinirao sam dva puta po godinu i po dana, ali sam mu se opet vratio. Možda bih uspeo u tome da mi supruga nije pušač. To mi je prosto zadovoljstvo. Sad mi je kasno da prestanem. Pluća mi se ne bi oporavila od toga koliko sam dosad popušio. Znate onaj vic: Pitaju čoveka pije li još, a on kaže: “Toliko sam popio da kad bih sad do kraja života počeo piti samo vodu ne bi uspeo napravit’ bevandu” – našalio se Dragojević pre nekoliko godina.

Kada je saznao da ima karcinom, spas i utehu potražio je u pesmi. – Dane provodim kod kuće gde sviram i pevam. Znate, ujutru ustanem, uzmem gitaru i počnem svirati, i tako po ceo dan. Nije mi teško, gledam na to kao jednu vrstu rekreacije – govorio je prošle godine.

Izvor: Alo!