Uoči Zadruge otkriva… Nikola: Priznajem da smo se rastali uz suze…

Već je poznato da će jedan od učesnika nove sezone rijalitija „Zadruga“ biti pevač Nikola Bokun. Poznato je da je ova zvezda „Granda“ zapravo učitelj, pa smo ga na početku kratkog intervjua za portal nemazabranjenih.rs upitali da li je imao moralni sukob u svojoj glavi da li da ulazi u jedan ovakav šouu.

– Kad je stigla ponuda da budem učesnik „Zadruge 2“ moram priznati da sam bio iznenađen. Odluku nisam doneo preko noći i dobro sam razmislio o tome kakva je to prilika, šta mi se pruža, a šta mogu da izgubim. U takvim situacijama nemam „lični sukob u glavi“ i prilično hladne glave donosim velike i važne odluke. „Zadruga“ je mesto gde ću široj publici imati priliku da pokažem svoje pevačke kvalitete, što je moj primarni cilj, a svakako će gledaoci moći da upoznaju i moj karakter, kao i sve ono što takva vrsta rijaliti programa nosi sa sobom.

Koliko si razmišljao o reakciji te dece kod kojih si dolazio učionicu ili čak o reakciji svojih kolega?

– Svestan sam da rijaliti programi nisu adekvatni i primereni deci, i to je zaista ključna stvar. Na roditeljima je velika odgovornost i veoma je bitno da znaju i usmere decu koji sadržaji nisu za njihov uzrast. Iskreno se nadam da ću za moje đake zauvek ostati učitelj i to tako treba da bude. Podrška kolega mi mnogo znači i moram priznati da smo se rastali uz suze, jer smo funkcionisali kao prava porodica.

Dosad otkad si na javnoj sceni, nisi imao neke afere koje bi te kompromitovale. Strahuješ li da će se sve to promeniti posle Zadruge? Plašiš li da da može neki prljav veš da ispliva o tebi dok budeš u Zadruzi?

– Vodim zdrav život i moje okruženje čine uspešni, pošteni i vredni ljudi. Ne postoji nijedan razlog da strepim, niti da se stidim bilo čega iz svoje biografije. Svestan sam gde ulazim i znam da su provokacije sastavni deo rijaliti emisija. Pristao sam na takvu igru, borac sam po prirodi i umem da se nosim sa tim stvarima.

Bio si na jednoj žurki u Zadruzi i kakav si tada stekao utisak o učesnicima?

– Bio sam gost-pevač na jednoj žurki i znam da sam pričao svima da je energija unutra specifična i zaista drugačija. Imao sam utisak da sam stranac koji je došao u pleme koje ga obazrivo posmatra i lagano se opušta dok ne stekne potpuno poverenje. Psiholiški gledano, to je i razumljivo, s obzirom na to koliko vremena provode zajedno, izolovani od spoljnog sveta.

Koliko je teško ostati „normalan“ u zatvorenom prostoru?

– Nije teško ostati normalan ako si vaspitan na pravi način i ako su u tebe usađene ispravne moralne vrednosti. Uvek kažem da sve potiče iz kuće i meni je porodica uvek bila utočište za sve životne situacije. To je jako važno. Ostati uvek prizeman, svestan ko si, šta si i odakle potičeš. Oni najbliži su tu da nas podsete na to kad izgubimo kompas u brzini vremena u kome živimo.