Ivana Đorđević: Bez hleba i kolača mogu, ali bez salata nikako!

Foto: Milan Kostić

Voditeljka emisije „Grand magazin“ Ivana Đorđević se trudi se i zbog svog javnog posla i zbog ličnog zadovoljstva da izgleda što lepše. U intervjuu za rubriku Moja tajna našeg portala, upitali smo je na početku razgovora koliko na njeno samopouzdanje može da utiče to kada ima koji kilogram viška.

– Na moje samopouzdanje koje kilo viška utiče sjajno jer se sva zaokružim kao loptica (smeh) pa obline dobiju na intenzitetu, ali na moj novčanik utiče loše kada se ugojim jer ništa ne mogu da obučem. I tada moram da kupujem nove stvari koje treba da stoje približno isto.
 
Koliko pribegavaš dijetama, i kakvim, ako nije tajna?
 
– Nisam neka izjelica, niti uživam nešto mnogo u masnoj i teškoj hrani. Kalorično volim, ali da bude umereno. Bilo da je slatko ili slano. S tim što moja dijeta kad je proglasim znači mnogo voća, povrća, nema šećera, nema testa, ponešto od mlečnih proizvoda. Suštinski otkako vežbam, ja ne vodim računa mnogo, jer su se mišići definisali, a i ja se gojim gde treba. A što se tiče onoga šta godinama ne jedem – tu su na spisku kečap, pavlaka, majonez, vruće testo, čokoladu generalno ne volim. Tako da je tajna možda i u tome.

Koliko vodiš računa o ishrani ili kada primetiš da si se ugojila onda kao kampanjac reaguješ?

– Kad primetim da sam preterala, povučem ručnu, ali ja sam u stalnom pokretu, tako da to što nabacim kilažu potrošim kroz jurnjavu. Bilo je svojevremeno nekih 5 kg, ali tada se obratim nutricionisti i dobijem savet za određeni deo tela šta da ubacim u ishranu, a šta da izbacim.

Foto: Sašo Radej

Možemo primetiti da sada često treniraš. Šta je uticalo na tebe da se posvetiš svojoj fizičkoj formi?

– Kad su treninzi u pitanju, ja sam oduvek bila težak lenjivac. S tim što sam periodično znala da se nateram. Otkako vežbam sa instruktorkom Verom u „Putnik Sport i Spa“, ja sam motivisana i orna za svaki trening. Uvek vežbam ujutru i to mi je način da započnem dan. Vera pravi program vežbi samo za mene i gleda da ne zabušavam i radim pravilno. Dobar instruktor je pola posla. A sem figure koju sam htela da doštelujem, moj osnovni motiv bio je bol u ramenu i vratu koji je evo za poslednjih šest meseci potpuno nestao. Red vežbi, malo plivanja, masaža i sauna i moj elan je na maksimumu. Mnogo se bolje osećam i to se i vidi.

Foto: Milan Kostić

Tvoj posao je poprilično stresan, kako izbegavaš stres? Mnogi ljudi pojačaju ishranu kada su nervozni…

 
– Ranije sam umela da jedem od umora. Umesto da legnem u krevet, jer mi se spava moj poriv je bio da nešto gricnem, E, to grickanje je umelo da uzme danak u vidu kilograma. Otkako sam raskrstila sa sobom u smislu da ne jedem iz dosade, nego samo kada sam gladna, nemam tih napada gladi. Ono što nikada ne mogu da odbijem kada je hrana u pitanju je – tanjir zelene ili šopske salate. To mi je nekako doza zdravlja. Bez hleba mogu, bez kolača mogu, ali bez salata nikako. Volim i meso i ribu. Čašu vina uz ručak. Ali da bi sve to moglo u količinama koje mi prijaju, mora da se trenira. Imam sreću da tačno osetim kada sam sita i nekada ostavim pola porcije u tanjiru, ako osetim da bi mi bilo previše. To me spašava.

 

Facebook Comments

Tags from the story

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *